Zen, ostrva izvesnosti i stabilnost vizuelne percepcije

Mi prikupljamo i sistematizujemo znanja na hijererhijski način. Na isti način mi opažamo stvari, obogaćujemo naš rečnik, tumačimo umetnička dela i promalazimo nelogičnosti. Ponekad naiđemo u prirodi i umetnosti na izazove koji se opiru stabilnosti naše vizuelne percepcije. Jedan od umetnika koji se poigravao našom percepcijom je Ešer (Esher) i to možda najbolje možemo videti na njegovoj litografiji “Relativnost”.Zašto su Ešerove slike toliko izazovne? U njima ljudi, posmatrači pokušavaju da pronađu zakonitost, hijerarhijsku logičnost, povezanost – da ih objasne…A ne mogu, jer one prkose i u isto vreme zadovoljavaju potpuno različite “logičke” zakone. Ako nam se za trenutak učini da smo našli neko pravilo “ostrvo izvesnosti” i pokušamo da ga primenimo dalje nailazimo samo na gomilu problema i u nemogućnosti smo da dosledno primenjujemo isti princip prilikom tumačenja i dobijamo očekivane rezultate. I u većini slučajeva to posmatrača potpuno izluđuje.

Ipak, postoji jedan način sagledavanja koji je kulturi u kojoj rastemo poprilično stran. Bazira se sledećem: stvari koje ne razumemo ili ne možemo da dokučimo, prihvatimo i ostavimo takvim kakve jesu, bez želje da se mešamo u njih i “ispravljamo ih”. Ovakav odnos upravo ima zen prema simbolima.

Matematičkim jezikom rečeno: Linije na slici proglasimo “besmislenim simbolima” formalnog sistema, ne interpretiramo ih.

Prihvatimo da taj formalni sistem ima svoje zakonitosti i svoja pravila i da opstaje u skladu sa njima, iako je drugačiji od našeg sistema. Naša čula nas nekada jednostavno ograničavaju i postavljaji naizled nemoguće izazove ispred nas. Ispituju da li smo dovoljno zen? Da li je naša matematika dovoljno zen? I na kraju ali ne i najmanje važno: da li je matematika ista u svim mogućim svetovima? Da li se iskoraci naprave onda kada se promeni ugao gledanja i prihvati naizled nemoguće?