Ja, ti, mi

Na početku bejašmo sami. Nakon toga spoznah da postoje i neka druga osoba Ti (ili Vi – kako vam je već drago). Ti i ja smo u nekom odnosu. Tada činimo Mi.
ti:ja=ja:(ti+ja)
ti:ja=ja:MI

U odnosu “ja” posmatramo kao veće, jer sviđalo nam se to ili ne, većina ljudi vidi sebe kao središte univerzuma.

Ja, ti, mi

Sa druge strane, svi smo socijalna bića i gradimo odnose. Ti odnosi čine Mi. Ukoliko želimo da traju i istraju potrebno je uspostavimo odnos harmonije.

Da li je dovoljno da Mi samo postoji? Da li samim svojim postojanjem menja svet?Da li svakim delovanjem menjamo svet oko sebe? Svesno 3. Njutnovog zakona da svaka akcija izaziva reakciju.

Kako to vidimo u praksi npr. u slučaju zapošljavanja: (inspirisana tvitom @SandraKravitz Pošalje mi mail “Da li mogu da konkurišem za posao?” Kažem: “Pošaljite mi svoj CV i nešto više o sebi”. Odgovara “Nisam zainteresovan”. :s)

Ja je u ovom slučaju osoba koja traži posao.
Ti je poslodavac.
Ja želi da stupi u odnos sa Ti.
Odnos je u ovom slučaju: da se ti zaposli i postane Mi.
Odnos otpočinje uspostavljanjem komunikacije pitanjem od strane Ja: “Da li mogu da konkurišem za posao?” u kome je jasno da Ja želi da uspostavi odnos. Ti odgovara asertivno i “akciono” “Pošaljite mi svoj CV i nešto više o sebi”. Reakcija Ja: “Nisam zainteresovan”.

U čemu je problem?
Za Ja nije sasvim jasno da će u jednom trenutku morati da postane MI. I da to Mi (ti+ja) ima zahteve i potrebe isto kao i Ja (zbir je zar ne?). Za Mi u kome bili ti bilo ja nismo svesni šta želimo i možemo da damo, i dokle želimo da doguramo bolje je da ne postoji.

Naravoučenije: Odmah na početku za Ti i Ja mora biti jasan cilj, snaga kojom raspolažu, njihova masa iz koje se na kraju rađaju akcija i reakcije.