Diplomatija, matematika i more

Koje su vaše prve asocijacije na reč diplomatija? Političari? Uglađenost? Prevrtljivost? Ili možda nešto sasvim drugo? Da li biste ikada doveli u vezu matematiku, matematičare i diplomatiju? Ruđer Bošković, matematičar i astronom, koji je bio omiljen među ljudima, voljen među svojim Dubrovčanima, poznat po velikoj energiji i lakoći stvaranja bio je i sjajan diplomata.

Imao je običaj da kaže:”Nikada nisam tražio i nikada neću tražiti“. Da li je to znak poniznosti ili samouverenosti? Jednom je rekao: “Nisam ja zgodan za dvorove, jer ne znam laskati, ne tražim ništa, ne nadam se ničemu i govorim što osećam“. Ipak, na dvorovima su ga rado primali i bio je pozivan u mnogo poznata društva tog vremena. Ruđer Bošković je bio veoma otvoren, širokih pogleda i shvatanja. Pokazivao je različita interesovanja i mogao je pričati sa svakim i saslušati svakoga. To mu je davala izuzetne diplomatske sposobnosti. Najčešće ih je koristio kako bi ostvario dobro za Dubrovnik u kome je rođen i njegove stanovnike.

Marta 1756. godine po nalogu Pape odlazi u republiku Luku da bi rešio jedno pravno pitanje tehničke prirode. Izbio je sukob između Luke i velikog vojvodstva Toskane. Tu počinje Boškovićevo bavljenje diplomatijom pod dezivom: “Više ću se baviti matematikom, a manje politikom.” Umesto mesec dana koliko je planirao da ostane u Luci, ostao je više od dve godine i rešio je mnogo više od jednog spora. Sukob je izbio u vezi sa obalskom plovidbom i pitanjem čiji je koji deo mora.

Bošković je presudio na sledeći način: pribrežno more se prostire donde dokle se može braniti dometom topovske salve.

Ovo uskoro postaje princip koji se primenjuje svuda pa i u ribarenju, krstarenju i u borbi protiv pirata. Princip je bio i skalabilan – kako se menjala tehnika i domet oružja, nije bilo potrebe menjati princip – on bi i dalje važio.