Žene i matematika

Dogodilo se da je krajem 19.veka na jednom univerzitetu talentovana mlada žena uspela da ubedi rukovodstvo fakulteta da joj dozvoli pohađanje kursa iz matematike. Međutim, kada je predmetni profesor ušao u salu i video prisutnu devojku, bio je zgranut. Odmah je izjavio da uprkos slabosti rukovodstva da joj dâ dozvolu da prisustvuje nastavi, on ni u kom slučaju ne opravdava takav stav. Počeo je sa nastavom veoma žestoko. Kako je semestar odmicao tako se broj studenata smanjivao. Sredinom semestra ostala je samo devojka i još jedan student. Uprkos tome, profesor nije smanjivao tempo i sledeće nedelje zatekao je u učionici samo devojku. Bacivši pogled unaokolo , rekao je: Pošto nema prisutnih studenata, ne mogu održati čas. (priča preuzeta iz teksta “Women mathematicians”)

Čak i danas, u 21. veku, na Britanskim univerzitetima 94% profesora matematike su muškarci. Odgovor na pitanje zašto su se žene tako retko javljale u matematici nije jednostavno dati. Uzroka je mnogo, isprepletani su usko sa kulturom i običajima koji su se razvijali kroz vekove kao i načinom obrazovanja i viđenjem žena u društvu. Nemoguće je u jednom tekstu obraditi veoma kompleksnu problematiku – stoga ću u ovom tekstu skreniti pažnju na nekoliko žena koje su bile veoma značajne u matematici a njihova dela su ostala zabeležena.

Hipatija iz Aleksandrije je bila grčka naučnica koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Hipatijin otac, Teon, bio je matematičar i astronom pri muzeju u Aleksandriji. Hipatija je uz pomoć oca stekla zavidno obrazovanje i postala vrsna govornica. Predavala je u Aleksandriji, a među njenim učenicima je bio i Sinesije, kasniji biskup u Ptolemaisu, koji je pisao o Hipatijinom znanju mehanike i tehnike demonstriranom kada mu je pomagala da osmisli hidrometar i srebrni astrolab.

Za vreme Hipatijinog života Rimsko carstvo je prelazilo na hrišćanstvo i Aleksandrija je bila u stanju opasne konfuzije i sukobljenih ideja. Iako se stari pisci ne slažu u pogledu razloga za njeno ubistvo, izgleda da ima koncenzusa o tome da je Hipatiju napala gomila i ubila. Jedan od razloga koji se navode za ovo nasilje jeste da su nju kao neoplatonistu fanatičniji hrišćani smatrali opasnom. Drugi izvori smatraju da je ona bila blizak prijatelj Oresta, rimskog prefekta u Egiptu koji je takođe bio njen bivši student, da se on veoma oslanjao na njen sud, a da se ona našla usred političke borbe.

Elena Lukrecija Kornaro Piskopija (1646 – 1684) je prva žena za koju je zabeleženo da je diplomirala i to 25. juna 1678. godine u Padovi. Elena je rano je pokazala sklonost ka nauci, a njen otac je podsticao njeno obrazovanje . Oblast njenih interesovanja su bili religija i filozofija. 1678. postala je predavač matematike na Univerzitetu u Padovi ali se ubrzo povukla i posvetila humanitarnom radu u okviru crkve. Bila je omiljena kod svojih savremenika i njena smrt izazvala je veliko žaljenje sugrađana koji su joj priredili veličanstven pogreb.

U sledećem tekstu će biti reči o markizi Emili de Šatele, Mariji Geatana Anjezi i Sofiji Žermen.

Do tada predlažem da pogledate video: