Želja da učimo od onih koje možemo da zgazimo – mravi i mi

Još iz basni znamo da su mravi vredni i veoma organizovani. Ali da li postoji još nešto što mi ljudi možemo naučiti od mrava? Mravi se izuzetno dobro snalaze u prostoru i kreiraju “mravlje ulice”. Zahvaljujući tim ulicama kod mrava koji su najbrojniji stanovnici planete nikada ne dolazi do saobraćajnih gužvi. Da li znamo kako to mravima polazi za rukom? Da li mi možemo primeniti iste principe?

Mravlje ulice su godinama zaokupljale pažnju naučnika. Izučavali su ih i došli do zaključka da mravi mogu da izračunaju ono što matematičari i programeri nazivaju najkraćim putem. Biolozi su se potrudili da dođu do odgovora na pitanje kako i nizom eksperimenata su potvrdili da je ovo moguće na osnovu formiranja tragova feromona (hemiska supstanca jakog mirisa koju mravi mogu da izluče i osete) i načina na koji ih mravi koriste.

Naime, kada mrav izviđač (zamislite to mu je zadatak – da izviđa okolinu mravinjaka i traži nove izvore hrane) nađe izvor hrane i sa sobom do mravinjaka donese deo te hrane, na osnovu tragova feromona drugi mravi znaju gde se hrana nalazi. Svaki mrav koji prođe tim putem ostavlja za sobom trag feromona i što je više hrane, više mrava je prošlo putem i jači je trag. Učestalost korišćenja istog traga feromona dovodi do kreiranja najefikasnijeg puta.

Neki algoritmi dobijeni iz eksperimenata sa mravima su već patentirani. Npr. kreiran je sistem virtuelnih semafora koji mogu da smanje vreme zadržavanja vozila u saobraćajnih gužvama za 40 do 60%. Malo li je na ovu vrućinu?

Šta nam dakle treba:

Izviđači – mogli bi reći naučnici, pronalazači, inovatori, preduzetnici – koji su u stanju da nanjuše nešto novo i KLJUČNA STVAR: donesu primerak istog domu svome.
Mravi – koji će slediti put ali i misliti svojom glavom i doprinositi utvrđenju postojećeg puta ako je dobro odabran ili odabiru novog.
Spremnost da učimo jedni od drugih i prenosimo znanje i iskustvo dalje. Znanje je retko blago koje se deljenjem uvećava.
Želja da budemo efikasni i kreiramo sisteme koji rade na opštu dobit. (moram ovde da napomenem teoriju zavere iznete od strane jednog dugogodišnjeg taksiste: Svaki put kada u budžetu zahali novca mi duže čekamo da se upali zeleno na semaforu, trošimo više goriva, više sipamo, više novca ide na akcize i tako…)
Želja da učimo od onih koje možemo da zgazimo.