Mapa uma – Pitagora

“Ne troši mnogo reči da kažeš malo, već malo da kažeš mnogo” je možda jedna od najpoznatijih Pitagorinih rečenica. Pitagorina teorema je jedna od najpoznatijih teorema u matematici i smatra se jednim od temelja geometrije koji su udareni pre više od 2.500 godina. Ko je bio taj čovek rođen u zemlji mitova, šta ga je odlikovalo, u šta je verovao? Kako o Pitagori ne postoji niti jedan celovit zapis koji prati njegov život odlučila sam se da napravim mapu uma – koja će prikazati Pitagoru onoko kako ga ja vidim, a ostalima treba da pruži dovoljno materijala da ga upoznaju bolje i kreiraju sami svoju mapu uma.

OBRAZOVANJE

Pitagora je od samog početka bio veoma posvećen obrazovanju. U mladosti je pohađao Feredikovu osnovnu školu – a sam Ferekid je bio poznat kao jedan od 7 grčkih mudraca. Polikrat je bio jedan od Pitagorinih prijatelja , pored toga bio je i gusar, razumeo se u topografiju i vladao je Samosom. Mladom Pitagori je napisao pismo preporuke za egipatskog faraona Amasisa. Tako je Pitagora svoje školovanje nastavio u Egiptu i to je bila jedna od najboljih odluka koje je doneo. U Egiptu je proveo 22. godine i tamo je proučavao sve što je Egipat mogao da ponudi – počev od božanskih tajni, pa sve do astronomije i geometrije. 525. godine p.n.e Pitagoru su zarobili i odveli u Vavilon. Tamo je naučio matematički račun, saznao za reinkarnaciju i muziku sfera. Putujući po celom svetu i upoznajući različite kulture i običaje – postao je veoma obrazovan i multidisciplinaran.

SVESTRANOST

Pitagora je možda najpoznatiji po geometriji i posebno Pitagorinoj teoremi. No pored toga, posebno je bio oduševljen pentagramom koji je i bio simbol njegovog tajnog bratstva. Zahvaljujući Aristotelu na koga je nesumljivo imao veliki uticaj imamo saznanja o Pitagori i njegovom bratstvu. Pored toga, zanimljivo je da je bio i velika inspiracija čuvenom Ajnštajnu. Još u osnovnoj školi mlađani Ajnštajn je uspeo da osmisli nov metod dokazivanja Pitagorine teoreme – kasnije njegovu pažnju je zaokupila teorija fizike.
Posebno je izučavao aritmetiku i verovao u magičnu moć brojeva. Npr. brojeve 1, 3, 6, 10 je nazivao “brojevima trougla” a 1, 4, 9, 16 “brojevima kvadrata” zbog oblika koji obrazuju.
Pitagora je izuzetno cenio i astronomiju i izuzetan uticaj imao je na Keplera.

Čovek postoji da bi posmatrao nebo.

Muzika je imala posebno mesto u njegovom životu kao i u svakodnevnim obredima Pitagorejskog bratstva. Pitagora je tragao za harmonijskom muzikom – verovao je da ona pomaže pročišćenju duše i lečenju tela. Kreiraio je Pitagorinu muzičku skalu. Posebno je bio posvećen muzici sfera – a sfere nisu bile nišra drugo do nebeska tela.
Pitagora je bio posvećen i obredima koji su u mnogome sadržali i muziku. Herodot koji se rodio nakon Pitagorine smrti je slušao različite legende o Pitagoriji. Kada je zapisivao njegov život i govorio je o čoveku koji je bio pobornik teorije o seobi duša. Heraklit je sa druge strane opisivao Pitagoru kao veoma obrazovanog čoveka koji je sakupio znanja iz mnogih delova sveta, odlično ih prenosio ali je malo toga sam stvorio. Doveo je u sumlju i da je Pitagorina teorema ustvari Pitagorina.

VEROVANJE

Malo je poznato da je Pitagora bio vegetarijanac. Verovao je da uzimanje mesa dovodi do pomućenja uma i u okviru njegovog bratstva ga nije bilo dozvoljeno konzumirati. Članovi bratstva su jeli laku hranu: povrće, žitarice i pili su vodu. Pored toga koristili su i sir i suve smokve – i to je bila Pitagorina omiljena hrana. Oženio se u poznim godinama i dobio sina. Priča se da je bio Apolonski lep i oženio se u šezdesetoj godini svojom prvom učenicom u Krotonu.
Osnovao je tajno društvo – Pitagorejce u koje je bilo jako teško ući i još teže izaći. Sve tajne su se čuvale u okviru društva i smatra se da su bili prvi koji su na sistematičan način proučavali matematiku. Verovao je u brojeve i otkriće iracionalnih brojeva koje se desilo u okviru Pitagorine škole i bratstva je bila strogo čuvana tajna – čije otkrivanje je jedan od učenika platio životom. Verovao je u čudesnu povezanost svemira i broja 10. Po njemu su brojevi praosnova svega što postoji i utiču na izgled i oblik stvari.