Koliko je jaka (moja) mreža?

Još je Anri Poenkare rekao “Kuća se gradi od cigala, a nauka od činjenica. Ipak, skup činjenica je sam po sebi nauka isto onoliko koliko je i hrpa cigala – kuća“. U vremenu u kome je postojanje na društvenim mrežama postalo “must” a pitanje značaja i uticaja poprimilo drugačiju dimenziju, pitanje koje se postavlja je koliko je neka mreža jaka? Mreže se javljaju svuda počev od naših privatnih rodbinskih veza (mreža), preko poslovnih pa sve do onih društvenih u širem smislu te reči. I previše često čujemo “kako je svet mali”. Da li ste se zapitali zašto?

Šezdesetih godina prošlog veka, američki psiholog Stenli Milgram je napravio jedan veoma zanimljiv eksperiment. Poslao je pisma na slučajan način odabranim ljudima koji su živeli u Nebraski i Kanzasu. U pismu je bila molba da pisma proslede njegovom prijatelju, berzanskom trgovcu iz Bostona, ali im nije dao njegovu adresu. Svakoga je zamolio da pismo pošalje osobi koju zna a za koju smatra da će biti najbliža njegovom prijatelju. Većina pisama je na kraju stigla do njegovog prijatelja u Bostonu. Očekivanja ljudi su bila da pisma zalutaju ili da putuju godinama. Desilo ne nešto potpuno drugačije. Pisma su u većini slučajeva stigla u 6 koraka. Milgramovo otkriće je postalo čuveno i našlo svoje mesto u popularnoj frazi „šest stepeni razdvojenosti“. Pisac Džon Guare je u skorašnjoj istoimenoj drami to izrazio na sledeći način: „Bilo koje dve osobe na ovoj planeti razdvaja samo šestoro drugih ljudi…

Onda nam se logično nameće pitanje kako se meri jačina mreže i koliko je neka mreža jaka?

Teorija mreža kao deo teorije grafova daje neke od odgovora. Nasuprot čestom verovanju da je mreža jako onoliko koliko je jako njeno jezgro – mreža je onoliko jaka koliko ima slabih veza, koliko je u mogućnosti da uspostavi slabih veza.

Na periferiji i u centru mreže se uspostavljaju drugačiji odnosi. Čvorovi koji su u središtu mreže su čvršći ali se zato oni na periferiji češće dodiruju sa drugim mrežama. Ukoliko nam je bitna kreativnost, pronalaženje novih i alternativnih rešenja veoma je važno da negujemo upravo periferne tj. slabe veze.

Šta to praktično znači?

Ukoliko želimo da potpomognemo razvoju IKT sve što je potrebno da uradimo jeste da omogućimo mesto susreta, sastanaka i razmena ideja i informacija među svim akterima, da omogućimo sakupljanje “slabih” veza na jednom mestu i njihovo sudarenje. U međusobnim interakcijama oni će jačati, pronalaziti interesovanja i formirati svoje manje unutrašnje mreže u odnosu na interesovanja. Dakle, neophodno je raditi na sistemima koji omogućavaju širenje mreže. A mreža je jaka onoliko koliko je su jake njene najslabije karike i koliko je u mogućnosti da izazove sudare sa “drugim svetovima”.