Iluzija veličine ili kako nas naša čula varaju

Ova 2014. godine je posebna po mnogo čemu, između ostalog i po činjenici što su se u njoj pojavila tri Supermeseca i to 12. jula, 10. avgusta i 9. septembra. Društvene mreže su bile preplavljene slikama Supermeseca – kojem su mnogi pripisivali gotovo čarobne moći i divili se veličini – govoreći da je baš tih noći Mesec veći nego ikad? Veći neko ikad? Red je da osvetlimo ono što se naziva “iluzija veličine” i damo odgovor na pitanje da li nas naša čula varaju ili pak kako varamo sami sebe?

Istina je da se iluzija veličine može primeniti na različite stvari i pojave – u ovom tekstu ćemo se držati Meseca, a vi slobodno u komentarima proširite temu.

Da krenemo prvo od pitanja: šta je to Mesec? Mesec (lat. Luna) je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Kružeći oko Zemlje Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350.000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400.000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50.000 kilometara.

Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

Da li je tada Mesec stvarno najveći? Ne – iste je veličine kao i juče – samo nas naša čula malo varaju, uostalom kao i svakog dana.

Zbog čega Mesec (važi i za Sunce) izgledaju toliko veći na horizontu nego kada se nalaze visoko iznad nas, u zenitu?
Ovo pitanje su postavili još stari Vavilonci, pokušali da daju neke odgovore i od tada pa do danas – konačni i opšte prihvaćen odgovor ne postoji.

U vekovima iza nas se smatralo da je opažanje preslikavanje stvarnosti (tačno i precizno), pa su iluzije uglavnom pripisivane fizičkim pojavama. Shodno tome, prvi astronomi su se trudili da iluzije, pa i Mesečevu, objasne preko fenomena optike. Ptolomej, a kasnije i Alhazen razlikuju sliku na mrežnjači od opažene veličine i tada počinju prva psihološka objašnjenja varki, odnosno javljaju se prve ideje da možda postoji pogrešno opažanje.

Da bi razumeli šta se dešava moramo da znamo kako mi vidimo. E sada na žalost mnogih, u suštini našeg pogleda je matematika – pa možda ljubav na prvi pogled nije čista hemija već matematika :).

“Naše viđenje posledica je odbijanja svetlosnih zraka od objekata u spoljašnjem svetu, koji zatim dospevaju na deo oka koji se zove mrežnjača. Ako ste se ikada pitali zašto ne vidite u mraku, sada znate odgovor. Dakle, viđenje možemo opisati kao geometrijsku projekciju trodimenzionalnog sveta na dvodimenzionalnu sliku na mrežnjači. Ovaj postupak sličan je onome kada slikar ili fotoaparat prenesu neku scenu na hartiju ili ekran. Na mrežnjači dolazi do nadražaja određenih prijemnika i podaci se dalje prosleđuju u određenu zonu mozga koja se zove primarna vizuelna zona. Jedan od najvećih nedostataka u objašnjenju opažanja nastaje upravo zbog činjenice da mi na osnovu dvodimenzionalne slike vidimo trodimenzionalni svet. Pored ovog, postoje i drugi izvori podataka koji nam govore posredno o udaljenosti predmeta i njih nazivamo znakovima dubine. U njih još spadaju: prilagođavanje očnog sočiva, razlika u slikama na dve mrežnjače, senke, perspektiva, zaklanjanje predmeta…

Dakle, zraci svetlosti odbijaju se od Meseca, dolaze do našeg oka i tu projektuju sliku. Veličina te slike može da se izrazi preko ugla koji zaklapaju dva zraka svetlosti odbijena od dva suprotna kraja Meseca. Ovaj ugao zove se vizuelni ugao. Prema tome, na pomenutoj prosečnoj udaljenosti (od 384.400 km), Mesec zauzima vizuelni ugao od 0.518 stepeni (31.1 lučnih minuta), što čini da veličina njegove slike na mrežnjači iznosi 0.15 mm. Međutim, pošto njegova udaljenost varira, nekada je bliži a nekada dalji, i njegov vizuelni ugao varira od 0.491 stepeni (29.5 minuta), kada je najdalji, do 0.548 stepeni (32.9 minuta), kada je najbliži. Dakle, najveća razlika u veličini slike na mrežnjači je oko 3.4 lučnih minuta. ” (2)

I ovo je samo jedna od teorija i objašnjenja. A sada vi meni objasnite ono o ljubavi na prvi pogled.