Gde nastaju ideje?

Gde se generišu ideje? Gde nastaje hemija iz koje se stvara matematika? Da li postoje mesta koja bude inspiraciju? Da li postoje ljudi koji čine da uz saradnju sa njima i njihovu pomoć i mi budemo bolji? Vremenom i čitanjem biografija poznatih matematičara i onih koji su svojim idejama doprineli da se svet razvija iskr na iskristalisalo se nekoliko mesta na kojima ispiracija buja. Pa da krenemo redom po reč dve o mestima gde nastaju ideje.

1. Kuhinja
Pri čemu se pre svega misli na mesto gde se kuva kafa u okviru fakulteta, instituta, kompanija a može i u kući. Nekada su sasvim dobri i aparati za kafu. Hemija je jednostavna: dođeš, pristaviš vodu i čekaš. I dok čekaš razgovaraš sa drugim ljudima, razmenjuješ ideje i iz neobaveznim razgovora i iskričavih dosetki s vremena na vreme se razviju sjajne teorije.

2. Sto
Radni sto je sledeće važno mesto u životu svakako ko stvara. U mnogim muzejima se čuvaju radni stolovi poznatih naučnika. Simeon Golin, nemački menadžer koji vodi firmu za menadžment u nauci je rekao “Matematičar je mitološko biće, pola čovek, pola stolica.” Neki od radnih stolova, poput Ajštajnovog, su toliko dragoceni da za njim u Pristonu sedi njegov sledbenik.

3. Kafana
Kafana ili kafić kako vam je drago – mesto okupljanja studenata, profesora, naučnika i svih drugih koji žele da učestvuju u burnim raspravama izvan zidova instituta i učionica, u nešto prijatnijoj i opuštenijoj atmosferi. Nekoliko kafea je posebno poznato po okupljanjima matematičara a to su: Szkocka kafe u Lavovu, Roma kafe takođe u Lavovu i Reichsrat kafe u Beču (neki od kafića nažalost više nisu aktivni, ključna stvar je da može da se pije na crtu a i da cene nisu paprene). U kafeu Reichsrat je Gedel prvo prezentovao svoje otkriće prijateljima i kolegama. A Gedelova teorema je rezultat stoleća u kome je nastala.

Ako želite da pijete kafu sa matematičarima i onima koji vole da misle evo i spiska kafea na svetskom nivou: http://gametheory.tau.ac.il/cafe2013/

4. Računar
Matematika i računari danas idu ruku pod ruku. Većinu proračuna i kalkulacija radimo upravo na računarima i oni su pomoćno sredstvo koje nam omogućava brži i ugodniji rad. Računar ne može da ima ideje (za sada) i zato ne može da stvara matematiku. Podsetimo se teksta: 9 sličnosti između računara i mozga ili da li je mozak samo jedna Tjuringova mašina.

5. Biblioteka
O tome šta znači biblioteka za ljude koji se bave istraživanjem i naukom je suvišno govoriti. Za mnoge matematičare najbolje radno okruženje je Institut matematičkih istraživanja u Obervolfahu. U matematici nove ideje često predstavljaju neotkrivenu vezu između već postojećih ideja i dostignuća. Biti na tom izvorištu i imati mogućnost raspravljati o novim idejam je blagoslov.

6. Internet
Internet sam oduvek zamišljala kao ogromnu biblioteku (elektronsku – ali šta je tu je :). Na Internetu se otvara pitanje masovne saradnje i njenog uticaja ne samo na matematiku, već na napredak i ideje generalno. Tim Gauers je jedan od najaktivnijih matematičara današnjice. On je 2009. godine na svom blogu pokrenuo diskusiju o masovnoj saradnji. On je i pokrenuo za jedan veoma složen kombinatorki problem. Nakon 6 nedelja i više od hiljadu replika i komentara na blogu problem je rešen. Da li je nađen recept koji može i u budućnosti da se primenjuje – samo vreme će nam dati odgovor.

Koje je vaše omiljeno mesto za stvaranje ideja?
Da li u vašoj kompaniji ili mestu na kome radite dolazite do ideja na neki specifičan način? Podelite svoja iskustva.