Zlatni presek

Sud, izjava i istinitost

U matematici se pod sudom ili izrekom podrazumeva izreka – ali ne bilo kakva. Da bi  se izreka nazvala sudom ona mora biti suvisla, smislena izreka i mora biti ili tačna ili netačna. Siva zona ne sme da postoji. Da li je svaka izreka sud? Naravno da nije. Evo i nekoliko primera izreka koji nisu sudovi:

1. Klovn pleše po oblacima sa svilenim duhom. – Ova izreka je bez smisla, nesuvisla je.
2. Parni valjak skače po bini. – Ova izreka je bez smisla, nesuvisla je.

Kod primera 2. moramo biti veoma oprezni. Za nekog ova izreka je suvisla, a za nekog nesuvisla. Ukoliko se neko trenutno nalazi na koncertu grupe “Parni valjak” ova izreka svakako može da ima smisla i da bude istinita ili neistinita. Za one druge koji nisu deo tog referentnog okvira takva izreka je u potpunosti nesuvisla.

Pored nesuvislih ima i izreka koje nisu ni istinite ni neistinite. Primer je izreka: “Trči na trening!”. U potpunosti je smislena, ali se ne može govoriti o njenoj istinitosti ili neistinitosti.

Bilo bi zaista lepo kada bi takva situacija bila i u sudovina (privrednim, vrhovnim, apelacionim i sl.) i kada bi jasno moglo da se utvrdi da li je nešto smisleno ili ne, istinito ili ne i to u referentnom okviru važećih zakona.

Da ne bi svaki put pisali čitavu izreku koja predstavlja sud, matematičari te izreke obično označavaju velikim slovima abedede: A, B, C, D… Tim sudovima se dodeljuje vrednost tačno ili netačno koja se čina “te” (T) ili “ne-te”

U praksi to izgleda ovako:

sudAjetacan

 

A vi sada pokušajte da zamislite sudsku presudu u ovoj formi :)

Preporuka za dalje čitanje

  1. Jasno kao dan
  2. Osnovni oblici mišljenja

Ostavite komentar:

Protected by WP Anti Spam