Jezik svakodnevnice, pesnički, matematički, muzički…

Mnogi bankari, filozofi, hemičari, genetičari, astronauti se obraćaju sa svojim problemima matematičarima u nadi da će im oni rešiti probleme. Pitaju ih na svom jeziku, a onda matematičari prevode njihove zahteve  na matematički jezik do nivoa neprepoznavanja – čereče ih i apstrahuju, izvrću u potrazi sa univerzalnom istinom plašeći one koji postavljaju pitanja i čineći jaz između matematike i “ostatka sveta” ogromnim. Zašto uopšte dolazi do problema? Kakav je jezik svakodnevnice, pesnički, matematički ili pak muzički jezik?

Osobe koje postavljaju probleme pred matematičare su najčešće specijalizovani – bave se jednom temom i pokušavaju da prodru što dublje u nju. Matematičar se trudi da nađe zajednička svojstva izučavanoj pojavi i drugim pojavama.  Matematičari obično daju upute, instrumente, algoritme a ne konkretna rešenja – uče te kako da pecaš a ne upecaju ribu za nas. Oni koji postavljaju probleme očekuju tačne i precizne podatke a matematičati obično daju aproksimacije.

Ima li veze između pesničkog i matematičkog jezika?

Pesnički jezik se bavi                   Matematički jezik se bavi

neizrecivim                                          objašnjivim
nijansama, bojama                             brojevima
poseban                                                 opšt
dvosmislen je                                       nema dvosmislenosti
kontinualan                                          diskretan
sugestija                                                pojmnovna funkcija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ne ostaje nam ništa drugo nego da zaključimo da se matematika i pesništvo po svojoj prirodi razlikuju?

Marson Mars je jednom prilikom zapisao:

Matematika je i sestra i nužna pomoćnica umetnosti, u njoj ima i genija i ludila.

Savremena matematika ne odgovara samo na pitanje koliko? već i na pitanje kako?. Zbog toga je pogodna za ispitivanje struktura, pa i onih koje se pojavljuju u pesničkom i muzičkom jeziku (setimo se Baha).

Prema Birkhofu mera M estetičkog uživanja izražena je odnosom:

M=O/C

gde je O mera uređenosti elemenata koji sačinjavaju delo, a C je mera njegove složenosti.

Nikada nisam verovala da je umetnost i osećanja koja ona budi moguće opisati jezikom matematike. Sa druge strane, pažljivim izučanjem nekih od najznačajnijih umetničkih dela – dolazi se do veoma jasnih saznanja po pitanju njihove strukture i pravilnosti, zakonitosti koja je matematički ispravna.

Istina je tamo negde…